Make your own free website on Tripod.com
05.06.2006
Sajt je zavrsen i objavljen. Trud je bio veliki, nadamo se...
12.06.2006
Izvrsena je prezentacija sajta u skoli.Hodnici su oblepljeni plakatima...

Ljudska prava su u XX veku dobila medunarodno priznanje,ali se nažalost ona u mnogim državama još uvek krše. Obicno se kao prvi znacajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. godine. Ovim dokumentom kralj Džon priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. On sputava vlast kralja u odnosu na posebene kategorije stanovništva, ali ne garantuje prava svima bez razlike. Slicno je i sa Dušanovim zakonikom, u kome se ogranicava apsolutna moc vladara, a sve u nameri da se vlada pravedno. Engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. godine, predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament, ali ni njime se ne priznaju prava svim podanicima.

Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su americka Deklaracija nezavisnosti od 1776. i francuska Deklaracija prava coveka i gradanina od 1789. godine. Ljudska prava su 1791. godine prvi put uneta u ustav jedne države.

Kasnije, mnoge države su prolazile slican proces sazrevanja u pogledu ljudkih prava. Pocelo je zakljucivanje medunarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi, a i osnivanje medunarodnih organizacija koje su usvajale medunarodne dokumente o ljudskim pravima. Tek nakon Drugog svetskog rata države proklamuju kao svoj osnovni cilj unapredivanje i podsticanje ljudskih prava.
Prvi poseban medunarodni dokument o ljudskim pravima bio je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine.

-Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
Cilj dokumenta: «Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije». Ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ureduju pitanja zaštite ljudskih prava.

-Paktovi o ljudskim pravima
1996. godine usvojeni su Medunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima. Zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudkim pravima.

-Drugi medunarodni dokumenti o ljudskim pravima
Za ljudska prava su znacajne konvencije Medunarodne organizacije rada, zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju, Konvencija o pravima deteta i mnoge druge.

PRAVA DETETA

Prava deteta prihvacena su i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. Jedni smatraju da je to veliki korak napred dok drugi poricu prava deteta. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na mišljenju da priznavanje prava detetu može izazvati sukob interesa, pre svega u okviru porodice.

Dete je, sa stanovišta ljudkih prava, bilo zašticeno u okviru postojecih sistema prava i prakse, kako na unutrašnjem, tako i na medunarodnom planu. Iako je još pre stotinak godina iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa, duh usvojenih normi je odražavao shvatanje o detetu kao slabom, nejakom i nezrelom ljudskom bicu, kome su potrebni posebna zaštita i nega, što samo odrasli mogu da obezbede.

Tek posle Drugog svetskog rata uoblicava se ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. 1989. godine usvojena je Konvencija o pravima deteta po kojoj je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. Dete ulazi u centar svih zbivanja koja se njega ticu i u njima ucestvuje aktivno, a jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta je pravo da dete izrazi svoje mišljenje.

Prava deteta su uglavnom postojala na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav, pažnja, briga i usmeravanje deteta. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja, pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja, pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji, bilo je ravno besmislici. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da ucestvuje u utvrdivanju svog najboljeg interesa. Ipak, doci ce do pomaka i stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisticke faze u oblasti prava deteta, olicene u usvajanju Konvencije o pravima deteta.

Psiholozi su svoje shvatanje da deci treba priznati prava zasnovali na istraživanju razvojnih mogucnosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu. Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete. Ono se više ne posmatra kao pasivno bice i kao objekat zaštite, vec kao lice koje može da ima autonomiju u zavisnosti od razvojnih mogucnosti.

Konvencija prava deteta ima za cilj da menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bica. Od 193 država 191 je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Pred njih se stavlja prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bica i kao pripadnika grupe ''nedovršenih'' ljudi. Prava deteta nisu apsolutna vec pod odredenim uslovima mogu biti ogranicena ili ukinuta. Na primer, pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograniceno potrebom države da održava javni red i mir.

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA

Konvencija o pravima deteta je usvojena 1989. godine pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ona predstavlja znacajno dostignuce u pogledu razvoja i jacanja medunarodnog prava u oblasti prava deteta. U ovom dokumentu su obuhvacena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. Zahvaljujuci tome, Konvencija je postala najvažniji medunarodni ugovor o pravima deteta; jednom recju postala je najviši autoritet u oblasti medunarodnog prava deteta.

Konvencija je medunarodni ugovor koji se u mnogo cemu razlikuje od drugih medunarodnih konvencija o ljudskim pravima:
-U tom dokumentu se, pre svega, utvrduje iniverzalno
prihvacena definicija raznih osnovnih prava deteta.
-Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše
ratifikacija.
-Konvencija je prvi medunarodni dokument u oblasti
ljudskih prava koji u potpunosti obuhvata glavne grupe
ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politicka
i gradanska.
-Konvencija priznaje nova i izazovna ljudska prava,
kao što je pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja
ili pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja,
zloupotrebe ili eksploatacije na fizicki i psihicki oporavak
i reintergaciju.
-Konvencija je prvi medunarodni ugovor o ljudskim
pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija
u postupku ostvarivanja prava deteta.
-Na medunarodnom i na nacionalnom planu, ovaj ugovor predstavlja
okvir za unapredenje i ostvarivanje prava deteta.

Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. Preambula potvrduje da je deci, usled njihove osetljivosti, potrebna posebna zaštita i briga a u tome istice primarnu ulogu porodice. U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta, pre i posle rodenja, važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete potice i vitalna uloga medunarodne saradnje u zaštiti prava deteta.

Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi koje nalažu preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti.

Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razraduju obaveze strana ugovornica i ureduju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela - Komiteta za prava deteta.

Treci deo Konvencije reguliše pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog medunarodnog ugovora.
OBAVEZE DRŽAVA

Prava u Konvenciji su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje cinom potpisivanja, a preuzimanje obaveza ratifikacijom.

Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i time se obavezala da ce ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji.

Uloge u ostvarivanju prava deteta u nekoj državi imaju:
-Nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni organi.
-Posebna ministarstva ili posebne agencije za decu.
-Ombudsman za ljudska prava/prava deteta.
-Škola i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena.
-Nevladine organizacije.
-Verske zajednice.
-Sredstva javnog informisanja.
-Komercijalni sektor.
-Pojedinci.

Država i njeni organi imaju obavezu da omoguce ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogucem nivou.

s